Tesla.info | KUHINJA KAO IZ TOSKANE
KUHINJA KAO IZ TOSKANE: ZAČINSKE I DEKORATIVNE BILJKE
Vreme čitanja: 8 min05.11.2020

KUHINJA KAO IZ TOSKANE: ZAČINSKE I DEKORATIVNE BILJKE

Kuhinja je mesto u domu u kome provodimo mnogo vremena. Zbog toga je prisutnost sobnih biljaka poželjna i nužna, jer one ne samo da služe kao ukras, već imaju i praktične koristi. Sobne biljke daju završni pečat uređenju kuhinje. One u kuhinju unose živost i vedrinu svojim bojama, zanimljivim teksturama listova i cvetova.  Ipak, nisu sve biljke podjednako pogodne za kuhinju. Zato je važno odabrati prave.

Prilikom odabira biljaka za kuhinju treba imati na umu da li su otporne na stalne promene temperature, dim i isparavanja od kuvanja. Bez obzira radi li se o biljci koja voli sunce ili preferira senovita mesta, svima je potreban izvor svetlosti, odnosno prozor, ali i svež vazduh, što prozore čini idealnim mestom za sobne biljke.

Međutim, prozor nije jedino mesto u kuhinji u koji možete smestiti biljke. Uz malo kreativnosti, možete napraviti savršen dekor koji će, ujedno, uštedeti prostor. Na primer, biljke možete okačiti da vise sa plafona ili ih postaviti na zidne police (pogotovo puzavice), frižider ili čak na pod.

U nastavku vam predstavljamo vrste biljaka koje su najzahvalnije za čuvanje u kuhinji.

Generalno posmatrano, biljke-prečišćivači vazduha su najbolja opcija za kuhinje. Sanseverija, anturijum, zmajevac, spatifilum… Sve imaju odlične sposobnosti pročišćavanja vazduha. Osim njih, u kuhinji je svakako dobro imati začinsko bilje, ali i one iz porodice paprata, kao i određene vrste puzavica. Puzavice su posebno pogodne za male kuhinje, budući da ih možete postaviti u viseće teglice ili ukrasne mini-saksije.

Začinske biljke

Najpopularnije začinsko biljeu pravo je ono koje se često koristi u kuhinji, obogaćujući jela i napitke fantastičnim ukusima koja bude čula. Osim toga, izuzetno je lekovito. Sveži začini su najzastupljeniji u mediteranskoj kuhinji, u čijim ukusima i mirisima od sada možete uživati i u svom domu.

Bosiljak

Uzgajajte ga kao godišnju ili cvetnicu kratkog veka. Idealan je za uzgoj u saksijama, ali je osetljiviji na hladnoću od ostalog začinskog bilja. Šest nedelja nakon sadnje bosiljak je spreman za branje, a branjem se ujedno podstiče i rast novih listića. Idealan je za prirpemi pasti, salata, sendviča, supa, soseva, a u kombinaciji sa paradajzom predstavlja savršen začin. Čuvena salata sa bosiljkom koja potiče sa ostrva Kapri – Insalata Caprese, pravi se od svežeg paradajza, domaće italijanske mocarele i maslinovog ulja.

Nana

Veoma zgodna biljka za uzgajanje u saksiji. Međutim, morate joj obezbediti posebnu saksiju, jer lako „istisne“ druge biljke. Svež, jak i sladak ukus mente odlično osvežava mnoga jela. Može se lepo kombinovati sa čokoladom, humusom, mesom, graškom, ali i u čajevima, alkoholnim koktelima kao što je mohito, ili čak umeštan u voćnu salatu, sa mesom ili graškom. Dodajte mentu u gulaš ili pijeću čorbu i dobićete neverovatan novi ukus. Idealno se kombinuje sa čokoladom ili čokoladnim kolačima.

Mirođija

Aromatična jednogodišnja biljka sa najboljom upotrebom lišća kada se uzgaja unutra. Ima vrlo debeli koren, zato je za uzgoj potrebna veća posuda. Može da naraste do 120 cm, a odgovara joj toplo mesto. Spada pod vrstu korova, stoga je zapravo vrlo zahvalna za uzgoj (može rasti i u posudi s drugim biljkama), a berite je kada se cvetovi otvore i kada semenke poprime smeđu boju. Dobra stvar kod mirođije je i to što se upotrebljava cela biljka (koren, stabljika, cvet i listovi).

Peršun

Začinska biljka koja odlično uspeva u kuhinji. Zanimljivo je da odsecanje spoljnih listova inicira novi rast iz sredine biljke. Ne razvija veliki koren, stoga se lagano uzgaja u saksiji za cveće. Prskajte ga vodom ili održavajte optimalnu količinu vode u tanjiriću ispod posude u kojoj ga držite. Odlično se slaže uz sve supe i čorbe, kao i salate, a, prema ukusu, možete ga dodavati i u meso.

Origano

Origano često raste u planinama Italije i Grčke, što govori i prevod njegovog naziva sa grčkog jezika – radost planine. Semenkama origana treba sunce za klijanje, pa pri sađenju ne pokrivajte seme zemljom. Voli puno sunca i držite ga na suvom mestu, daleko od vlage. Zasađeno seme proklijaće za 7 do 14 dana, a listove je najbolje brati pre cvetanja. Često berite lišće kako bi obezbedili novi rast. Rado se koristi u mediteranskoj kuhinji, a pre svega vrlo je zdrav i predstavlja jedan od  najjačih prirodnih antibiotika na svetu. Koristi se i sušen i svež, a idealan je za pice, paste, jela od mesa, salate, čorbe od paradajza, pasulja i graška, kao i jela sa pečurkama i patlidžanom. Lepo se slaže i sa drugim čestim začinima – majčinom dušicom, bosiljkom i ruzmarinom i stavlja se i u jela sa plodovima mora, kao i salate sa povrćem.

Žalfija

Za uzgajanje u saksiji, birajte patuljastu žalfiju ili necvetajuću ‘Berggarten,’ kompaktnu, nisku sortu. Ova polužbunasta biljka ima jak koren i može narasti od 30 do čak 60 cm. Gorkog je ukusa, stoga pažljivo kada je primenjujete u kuhinji. Zasadite li seme, čekaćete godinu dana da naraste, stoga je brže rešenje zasaditi mladicu. Bere se pre nego što procveta. Lekovita je za upale grla, kada se od nje priprema čaj kojim se grlo ispira (ne pije se).

Ruzmarin

Višegodišnja biljka koja dolazi u obliku puzavice ili žbuna. Preporučuje se da umesto semenki zasadite mladicu, jer ćete u suprotnom čekati tri godineda vam izraste ova biljka specifičnog prijatnog mirisa. Grančice režite kad procvate i nemojte gapreobilno zalivati vodom. Za najbolji ukus odaberite kompakniju, uspravnu verziju. Iako ruzmarinu prijaju suvlji uslovi, važno je da ne dozvolite da se zemlja potpuno osuši, jer će biljka uginuti. Zbog intenzivnog ukusa koristi se kod pripremanja mesa sa roštilja, ali i ribe i jela sa povrćem, a gurmani obožavaju kombinovanje ruzmarina sa jakim i pikantnim jelima. Jako ukusan recept je onaj za pečenu jagnjetinu sa ruzmarinom i belim lukom, a mnogima je omiljen i pečeni krompir koji se priprema sa maslinovim uljem i ruzmarinom. Ruzmarin se dobro uklapa kada se priprema sa vinom, kao što je to slučaj sa šniclama. Pile dobija pikantan ukus kada se peče sa ruzmarinom i limunom, buterom, maslinovim uljem i belim lukom.

Lovor

U početku raste polako, ali će na kraju formirati žbun ili malo drvo koje se lako može oblikovati. Da ne biste dugo čekali, kupite mlado drvo od pedesetak santimetara. Odličan je kao začin za domaće, kuvane specijalitete.

Majčina dušica

Trajna žbunasta biljka, uskih elipsastih sivozelenih listića i ljubičastih cvetova, koja idealno podnosi zatvorene prostore bez direktne i snažne sunčeve svetlosti. Najbolje je koristiti je svežu, a vrhove lišća berite dva puta godišnje uoči cvatnje. Majčina dušica idealno ide uz jaka jela poput jagnjetine, divljači, zečetine, ali i uz pikantni krompir i povrće. Lekovita vrednost ove biljke je nesumnjiva, a idealna je za marinade, povrće, testenine i kobasice, pa čak i marmelade i sveži sir. Dobro ide uz pileće i ćureće meso i divljač dinstanu u vinu.

Vlašac

Višegodišnja biljka koja liči na travu sa delikatnim ukusom luka. Groleau vlašac je fantastičan za uzgoj na prozoru, dok Allium tuberosum ima blag ukus belog luka. Isecite svežanj lišća do nivoa zemlje kako bi rasle nove mladice. Raste na vlažnoj zemlji, pa mu osigurajte vlažnu, humusnu zemlju i puno sunčeve svetlosti. Ukusni cevasti listovi koriste se i režu od proleća do jeseni.

Koriander

Poznat i kao kineski peršun, ova jednogodišnja biljka kratkog životnog veka ima interesantan ukus koji je mešavina peršuna, žalfije i citrusa. Najbolje je da se rasadi iz semena. Brzo raste, ali kada se ubere, ne obnavlja se. Produžite rasad tako što ćete u svakom trenutku u tri saksije imati različite faze – seme, srednja faza i spremna za branje.

Marjoram

Ova mediteranska biljka spada u porodicu origana, ali je ukus osetno slađi i delikatniji. Slatki majoram se često gaji unutra. Italijanski majoram je sličan, ali ima izuzetnu kombinaciju slatkoće i pikantnosti.

Timijan

Limun timijan i francuski timijan su odlične kulinarske sorte. Zanimljiva je i vrsta origano timijana, sa fantastičnim ukusom i nijansama origana.

Dekorativne biljke

Iako nemaju praktičnu vrednost, dekorativne biljke kuhinji daju dodatnu „toplinu“ i stil i, uz malo mašte, svojim bojama mogu sasvim da oplemene i promene prostor.

Ovo su samo neke od dekorativnih biljaka koje možete gajiti u kuhinji, jer nisu preterano zahtevne.

Aloe Vera

Jednostavnog izgleda koji se lako estetski kombinuje sa ostalim biljkama, jedna je od najpopularnijih sobnih biljaka. Objedinjuje više od 260 povezanih vrsta, često potpuno različitih.

Kaktusi

Bodljikava biljka koja je, zbog svojih neobičnih varijacija, veoma privlačna i čest gost u svakom domu, posebno u sunčanoj kuhinji. Prema procenama, postoji 1700 vrsta kaktusa, a među njima se razlikuje i 125 različitih rodova.

Bambus

Iako se može činiti da kuhinjski prostori nisu baš pogodni za uzgoj bambusa, rasprostranjen je kao kućna biljka. Osim azijske gigantske vrste, postoji i 130 manjih vrsta, među kojima su 22 ukrasna, uzgajana isključivo u loncima za ukrašavanje.

Dracaena

Lepa biljka koja ne traži nikakve posebne uslove, glavna stvar je držati je podalje od mesta na kojima prevladavaju visoke temperature i puno sunčeve svetlosti.

Sansevieriya

Davno pre nego što je sansevieria postala ukrasna biljka, njeni zimzeleni listovi služili su isključivo u praktične svrhe – od njih su izrađivani užad i tkanine.

Travast

Najraznolikija biljka na planeti. Možda niko nikada ne može imenovati tačan broj zeljastih biljaka, ali baš u tome je njihova privlačnost. Za ukrasnu sadnju, uključujući kuhinjske posude, koriste se, uglavnom, višegodišnje travaste biljke.

Klorofitum

Klorofitum je na ovom spisku ne samo zbog svoje jednostavne lepote, nego i zbog sposobnosti čišćenja i vlaženja vazduha. Stoga se preporučuje za uzgoj u kuhinji. Osim toga, ima male i nežne bele cvetove. Držite je bilo gde osim u hladu.

Aglaonema

Ova zimzelena zeljasta biljka, poput klorofituma, savršeno čisti vazduh, ali je manje tolerantna prema temperaturnim kolebanjima i treba više vlage. Aglaonem sa zelenim lišćem može se smestiti u dubinu kuhinje, a biljke sa šarenim listovima najbolje se drže bliže prozoru, ali ne pod direktnim sunčevim svetlom.

Od ostalih biljaka pogodnih za uzgoj u kuhinji, izdvajamo i: Zamioculcas; Masni (Crassoule); Nolini (bokarneya), Spathiphyllum; Hoya Carnose (voštani bršljan); Orhideja Phalaenopsis; Soba Hibiskus; Saintpaulia, ljubičasta; Begonija…

Dodatni saveti

Ipak, čak i najnezahtjevnije biljke u kuhinji neće dugo trajati ako ih nepravilno održavate. Evo nekoliko osnovnih preporuka:

– Na visini je vazduh najsuvlji, pa će biljke koje se nalaze visoko morati češće zalvati prskati.

– Biljke sa cvetovima koji jako mirišu nisu najbolji izbor za kuhinju, jer se mešaju sa mirisom hrane koji pripremate. Mirisne začinske biljke su prikladnije

– Uslovi održavanja, osim temperature i svetlosti, znače i održavanje potrebne vlažnosti. To se posebno odnosi na biljke smeštene u kuhinji. S obzirom na topao i suv vazduh treba ih zalivati nešto češće nego kada se nalaze u drugim sobama. Takođe, treba ih prskati, jer je vlaga potrebna ne samo za stablo, već i za lišće.

NEWSLETTER envelope-1px
back-to-top
Na vrh